Republika SNSD 2. SNSD otvara autoput!

SNSD odavno Srpsku doživljava kao privatnu teritoriju nekoliko lica. Tako stranka poziva na otvaranje javnog puta. Prije nekoliko mjeseci sam objavio da iznad javnih puteva u Srpskoj vise stranačke zastave SNSD-a. Niko nije reagovao ni jednom rečenicom. Postalo je normalno. 

понедељак, 24. јул 2017.

Republika SNSD

Umjesto zastava Republike Srpske od Čadjavice do Banja Luke zastave stranke. Na stubovima i elektrovodovima. Poruka: Dobrodošli u Zemlju Partije.

Bezvremeni Toma 26 godina

O Ciganko moja ja sam noćas tužan
zapevaj mi jednu pa mi rane leči
pa raspleti kosu o Ciganko moja
nek mi mladost prodje kad muzika svira

Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš
Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš

Ja nikoga nemam da mi rane leči
ni majku ni oca o Ciganko moja
pa zašto da živim niko me ne voli
Violina jeca a srce me boli

Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš
Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš

Ja nikoga nemam samo tvoje oči

što gledaju tužno kad se zora radja

nek mi Mladost prodje bez suza u oku

jer je davno moja potonula ladja

Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš
Hej Mladosti zašto prolaziš
o Starosti brzo dolaziš

Ministarstvo o arbitraži - Krajina osiguranje

Број: 06.01/059-2771-2/17

Датум: 29.09.2017.

ПРЕДМЕТ: Одговор – доставља се

Поштовани,

овим путем Вам достављамо одговор на постављена питања у са арбитражом у случају „Крајина осигурање“:

                Министарство финансија Републике Српске није до данас званично добило акт Правобранилаштва Босне и Херцеговине у вези покретања Арбитраже у предмету ,,Крајина осигурање“, али је за исту сазнало посредно путем медија као и путем званичних сајтова везаних за вођење арбитражних посупака у БиХ.

                Ово министарство је дана 05.07.2017. године запримило допис Правобранилаштва Босне и Херцеговине број: 01-10-6-Еи-3/17 од 04.07.2017. године, којим се тражи наше изјашњење на наводе из дописа који су Naveen Aggarwall и Neete Gupta доставили Предсједавајућем Предсједништва и Предсједавајућем Савјета министара Босне и Херцеговине преко адвокатске канцеларије Baker&McKenzie.

                По пријему наведеног дописа обратили смо се надлежним институцијама од којих смо затражили изјашњења на наводе из предметног писма.

                Своја изјашњења су доставили Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Министарство правде Републике Српске, Бањалучка берза а.д. Бања Лука, Централни регистар хартија од вриједности (у даљем тексту: Централни регистар ХОВ), Агенција за осигурање Републике Српске, Комисија за хартије од вриједности Републике Српске (у даљем тексту: Комисија за ХОВ) и Инвестиционо-развојна банка Републике Српске (у даљем тексту: ИРБ).

                Сходно изјашњењима наведених институција и друштава, ово министарство се на наводе из предметног дописа изјаснило.

                Тачно је да су лица Naveen Aggarwall и Neete Gupta, купили акције друштва Крајина осигурање а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Крајина), те су као такви уписани у надлежни регистар хартија од вриједности као власници ових акција чиме у складу са законским одредбама остварују права као и домаћи акционари.

                Према подацима добијеним од Комисије за ХОВ ова лица нису пријавила заједничко дјеловање у поступку куповине акција у друштву Крајина, а након проведених истражних радњи утврђено је да су наведена лица повезана лица у складу са одредбама Закона о преузимању акционарских друштава, а њихова повезаност је, између осталог, утврђена и на основу чињеница да су средства за куповину предметних акција на рачун брокерске куће за оба акционара извршена са рачуна друштва Virtual chanel ltd Чикаго, чији је власник и директор Naveen Aggarwall, да су акције стечене истог дана посредством истога берзанског посредника, да су налози за куповину акција дати у исто вријеме, са приближно истим количинама, да су акције стечене у истом правном послу приликом  друге емисије акција јавном понудом, да количина купљених акција у збиру представља преко 50% гласова на скупштини акционара и др. из чега произилази да су именована лица дјеловала заједнички у поступку куповине акција у друштву Крајина.

                Имајући ово у виду Комисија за ХОВ је у складу са одредбама Закона о преузимању акционарских друштава утврдила статус „повезаних лица“ који према наведеном закону дјелују заједнички:

а) ако су се изричито или прећутно, писмено или усмено споразумјели да заједнички дјелују у вези са стицањем акција емитента или у вези са остваривањем права гласа према емитенту или да онемогуће понудиоцу успјешност понуде за преузимање,

б) ако једно од њих држи акције за рачун другог или

в) ако их повезују околности у вези са стицањем акција.

                На основу ових чињеница Комисија за ХОВ је, у складу са наведеним законом донијела рјешење којим је обавезала именована лица на обавезу објављивања понуде за преузимање акционарског друштва, а које рјешење је постало правоснажно након одбијања као неосноване жалбе наведених лица.   Наведена лица су незадовољна овом правоснажном одлуком покренула управни спор пред надлежним, Окружним судом, у којем је такође њихова тужба одбијена као неоснована, а што је у коначници потврдио и Врховни суд Републике Српске.  Како наведена лица нису поступила по одлуци надлежног органа и по Закону о преузимању акционарских друштава, наступила је забрана, сходно одредбама истог закона, располагања гласачким правима, као и забрана отуђења акција емитента од стране њихових власника Naveen Aggarwall и Neete Gupta.

                Напомињемо да се забиљежбом овог рјешења на власничким рачунима акционара, не дира у њихова власничка права, они и даље остају власници акција, али им се онемогућавају управљачка права из ових акција, све сходно одредбама Закона о преузимању акционарских друштава и Закона о тржишту хартија од вриједности.

                У вези са наводима из писма Baker&McKenzie посебно смо истакли да у складу са чланом 30. став 1. Закона о тржишту хартија од вриједности („Службени гласник Републике Српске број“ 92/06, 34/09, 30/12, 59/13, 108/13 и 4/17) Комисија за ХОВ одобрава проспект ако је емитент поднио благовремен, уредан и потпун захтјев и ако садржи све податке и прилоге прописане овим законом и правилником Комисије. У случају да су инвеститори претрпјели штету због нетачних података објављених у проспекту емитента, одговорност постоји код емитента, овлаштених лица емитента и ревизора.

                Наиме у складу са чланом 32. став 2 и 3. Закона о тржишту хартија од вриједности за истинитост, тачност и потпуност података објављених у проспекту одговорни су емитент, овлаштена лица емитента и ревизор, те иста лица и солидарно одговарају за штету која је настала због неистинитих, нетачних и непотпуних података у проспекту. Такође, у складу са чланом 32. став. 1. Закона о тржишту хартија од вриједности, издавањем рјешења о одобрењу проспекта Комисија потврђује да је емитент поступио у складу са одредбама овог закона и да проспект садржи све елементе утврђене законом и прописима комисије, те у складу са ставом 4. овог члана Комисија не одговара за истинитост, тачност и потпуност података у проспекту.

                С тим у вези, одобравањем проспекта за емисију хартија од вриједности Комисија не потврђује да су наведени подаци у проспекту тачни, истинити и потпуни, те у случају наступања штете за инвеститора Комисија не преузима одговорност. То је јасно назначено и у проспекту емитента „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука приликом друге емисије акција јавном понудом гдје је на страни 9. Проспекта наведено: „Лице одговорно за информације садржане у проспекту је директор Емитента. Такође у проспекту је јасно назначена и потписана изјава директора емитента слиједећег садржаја: „Предузевши све потребне мјере, изјављујем да су, према нашим сазнањима, информације у Проспекту и у посебном дјелу Проспекта за које смо одговорни у складу са чињеницама, као и да чињенице које би могле да утичу на истинитост и потпуност проспекта нису изостављене“.

                Инвеститор је имао и могућност провјере финансијских извјештаја и анализе пословања привредног друштва чије је акције намјеравао да купи.

                Надаље, Naveen Aggarwall је одлуком са Скупштине акционара од 15.01.2016. године именован за Предсједника Управног одбора друштва Крајина, након чега је у тој функцији управљао друштвом.             Тужбом коју је поднио заједно са Neete Gupta против Крајине, као акционар, истовремено је Управни одбор чији је он Предсједник донио одлуку да се са адвокатом закључи уговор о заступању који овлашћује адвоката да призна захтјев акционара Naveen Aggarwall и Neete Gupta. 

                Оваквим понашањем предсједника Управног одбора који је у очигледном сукобу интереса, прекршене су одредбе чланова 31. и 32. и 33. Закона о привредним друштвима, јер је злоупотребио своју функцију предсједника Управног одбора друштва да би омогућио себи лично материјалну корист.  

                Из наведених разлога, ИРБ је као акционар у друштву Крајина ради очувања интереса и друштва и осталих акционара против наведених лица Naveen Aggarwall и Neete Gupta поднио кривичну пријаву надлежном тужилаштву због злоупотребе овлаштења, несавјесног привредног пословања, пословне преваре.

                Због предузимања оваквих радњи надлежна Агенција за осигурања је рјешењем увела ванредну управу у друштву Крајина дана 20.07.2016. године, да би спријечила даље злоупотребе, умањење имовине друштва и спријечила даља оштећења акционара друштва.

                По налогу надлежног Окружног привредног суда од 31.01.2017. године заказана је и одржана ванредна Скупштина акционара друштва Крајина 21.04.2017. године,  на којој је разрјешен Управни одбор чији је  Предсједник био Naveen Aggarwall, а именован нови Управни одбор.

                С обзиром на то да је у вријеме одржавања ванредне скупштине акционара на снази било рјешење Комисије за ХОВ којим се забрањују гласачка права акционарима Naveen Aggarwall и Neete Gupta, из разлога раније наведених, исти нису имали право да учествују у одлучивању о приједлозима одлука на ванредној скупштини акционара.

                Предузимање оваквих мјера и радњи је било основано али и потребно да би се пословање друштва Крајина наставило, обзиром да управа под водством Naveen Aggarwalla није измиривала обавезе према добављачима, нити је исплаћивала штете корисницима осигурања, чиме су створене додатне обавезе друштву у смислу обавезе плаћања додатних судских трошкова, камата и сл., а нису благовремено ни исплаћиване зараде запосленим радницима, што је након укидања ванредне управе и именовања нове управе друштва исправљено, те друштво данас послује позитивно и редовно измирује своје обавезе према држави, радницима,  добављачима и корисницима осигурања, а што произилази из финансијских извјештаја друштва.

                Имајући у виду законске одредбе на основу којих су надлежни органи поступали, предузимали радње и доносили одлуке, неспорно је да су све одлуке надлежних органа донесене законито и да статус нити власничка права наведених лица ни на који начин нису угрожена, обзиром да имају исти статус као и домаћи акционари и као акционари било које треће државе.

                С тим у вези, није прекршен Споразум о заштити и унапређењу инвестиција који је Босна и Херцеговина закључила са Републиком Индијом ( а на који се Naveen Aggarwall и Neete Gupta позивају у допису и захтјеву за покретање арбитраже) , обзиром да је овим споразумом прописана обавеза недискриминације те третман који неће бити мање повољан од оног који држава уговорница одобрава инвестицијама својих властитих инвеститора или инвеститора било које треће државе.

                Из наведеног чињеничног стања, неспорно је да се држава, својим институцијама, органима и друштвима према Naveen Aggarwallu и Neete Gupti опходила у складу са законима који су на снази у Босни и Херцеговини а самим тим у складу и са преузетим обавезама из Споразума потписаног са Републиком Индијом.

                У вези примјене наведеног споразума, напомињемо да је Naveen Aggarwall у свим поступцима учествовао као страни држављанин, резидент Сједињених Америчких Држава, те је у свим поступцима користио пасош САД-а, па се на њега као америчког држављанина наведени споразум не може ни примјенити. Именована Neete Gupta је иступала као држављанин Републике Индије и са пасошем издатим од ове земље. 

                Овим споразумом је прописано, такође да било који спор који настане између ових уговорних страна, уколико се у року од шест мјесеци не може рјешити на пријатељски начин, уз сагласност односног инвеститора се може поднијети на рјешавање, у складу са законом уговоре стране која је допустила инвестицију пред те уговорне стране надлежне судске, арбитражне или административне органе.

                Дакле, из свих навода неспорно је да су органи ове државе поступали у складу са законским прописима ове државе, те је неспорно да именована лица Naveen Aggarwall и Neete Gupta нису поступили по налогу надлежног органа у вези са обавезом објављивања понуде за преузимање  акционарског друштва Крајина осигурање а.д. Бања Лука, из којег разлога су им, у складу са законским прописима, до дана извршавање обавезе онемогућена гласачка и управљачка права у акционарском друштву Крајина у којем и даље посједују акција уписане на њихово име код Централног регистра ХОВ.

                Министарство унутрашњих послова Републике Српске је дана 24.02.2017. године Окружном тужилаштву Бања Лука поднијело извјештај о извршеном кривичном дјелу  против лица  N. A., због постојања основа сумње да je починио кривична дјела Злоупотреба службеног положаја или овлашћења из члана 347. став 3. и 4. и Прање новца из члана 280. став 2. у вези са чланом 20. Кривичног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13).           

                Осим тога, дана 28.04.2017. године Окружном јавном тужилаштву Бања Лука поднесен је извјештај о почињеним кривичним дјелима број  против лица N. A. , М. Ј и   M. G.,  због постојања основа сумње да су, свако посебено, починили кривична дјела Злоупотреба службеног положаја или овлашћења из члана 347. став 3. а у вези са ставом 4. Кривичног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13).

                Неприхватљиво је позивати се неосновано на одредбе међудржавног споразума, које би требале послужити у сврху злоупотребе права и захтјева за другачији, повлаштенији третман страних инвеститора од стране надлежних државних органа, институција и друштава у односу на домаће инвеститоре или инвеститоре трећих држава.  Наведеним лицима ни на који начин нису угрожена права загарантована Уставом ове државе као и законским прописима. Наведена лица погрешно тумаче одлуке надлежних органа којим им се на основу закона намеће, основано, одређена обавеза да то представља кршење или угрожавање њихових права.

                Све активности које су предузете од стране новог  Управног одбора Крајине,именованог 21.04.2017.године имале су за циљ да зауставе тренд негативног пословања и спријече блокаду рачуна и евентуално отварање стечајног поступка.

                Из финансијских извјештаја за првих шест мјесеци 2017 године видљиво је да наведено привредно друштво послује позитивно, да редовно исплаћује плате и доприносе те извршава обавезе према добављачима те плаћа штете. На овај начин заустављен је негативни тренд пословања и сачуван капитал свих акционара.

                Имајући у виду све наведено, неспорно је да су наводи о угрожавању права наведених лица као страних инвеститора, неосновани. Неоснован је и захтјев за покретање арбитраже, јер је за евентуалне спорове надлежно правосуђе у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

                Све правне радње које су предузимане након продаје акција привреднод друштва ,,Крајина осигурање а.д. Бања Лука,предузимане су од стране институција Републике Српске (Агенције за осигурање, Комисије за хартије од вриједности, Инвестиционо развојне банке, Министарства унутрашњих послова и др.) које су самосталне у свом раду у оквиру својих законских надлежности.

                Дописом Агенције за осигурање Републике Српске број 4.05-513-10-1/17 од 10.05.2017.године Naveen Aggarwall је још једном упознат са својим обавезама.

                  МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Kablovski operateri pisali PSBiH, NSRS i Parlementu FBiH

Izvor: srpska caffe

Asocijacija kablovskih opetarera BiH (AKOP) upozorila je predstavnike Parlamenta BiH, Narodne skuptšine RS i Parlamentia FBiH na nezakonito zatamnjivanje ekrana tokom nedavno završenog Evrobasketa. 

U dopisu koji je upućen predstavnicima tri glavna zakonodavna tijela u BiH, 40  od ukupno 48 operatera zatražilo je pomoć u zaštiti elementarnih ljudskih prava. U nastavku vam donosimo pismo AKOP-a bez intervencija:

“Poštovani poslanici,

Udruženje kablovskih operatera u Bosni i Hercegovini (AKOP) kao reprezentativno udruženje svih kablovskih i telekom operatera u BiH (od 48 operatera u državi 40 su članice AKOP-a, uključujući i telekome) ovim dopisom želi upozoriti da smo umjesto prenosa utakmica Eurobasketa građanima bili prisiljeni ponuditi samo crne ekrane, čemu je svjedočila i velika većina vas.

Pravo na praćenje prenosa uživo važnih događaja od interesa za javnost određeno je kao osnovno ljudsko pravo. Ono je zagarantovano je 10. članom Evropske konvencije o ljudskim pravima, a to pravo je građanima BiH evidentno uskraćeno.

Ima li iko od vas ko će tvrditi da uskraćivanje prenosa utakmica Evropskog prvenstva u košarci ne predstavlja ugrožavanje javnog interesa građana BiH? Mislimo, da takvih nema.
Zato možemo nesporno utvrditi, da je od 1. do 17. septembra u BiH bio ugrožen javni interes građana BiH. Pozivamo vas, koji predstavljate organe BiH i nadležne institucije entiteta, da pronađete i sankcionišete krivca za takvo nešto, jer kablovski i IP/telekom operateri u BiH ne žele da se odgovornost po automatizmu pripiše nama.

Nesporno je da su ekrani ostali crni, jer je Luksemburška kompanija “United media” kupila prava za zemaljsko emitovanje u BiH, iako na toj teritoriji ne posjeduje nijedan zemaljski predajnik.

Kao prvo, prava nisu smjeli ni kupiti, jer nemaju zemaljskih predajnika, ali ako su ih već kupili, onda su ih morali prodati nekome ko ih ima. Morali su znati da kupovina prava i zaključavanje istih u ladicu predstavlja nedozvoljenu radnju “zatvaranja tržišta” (konkurencijski zakon BiH).

Upravo to je napravila kompanija “United media” koja je u BiH već dva puta kažnjavana od strane Konkurencijskog savjeta BiH i isto toliko puta joj je naloženo da prekine zloupotrebu dominantnog položaja uskraćivanjem prenosa utakmica visoke gledanosti (Rješenje konkrencijskog savjeta BiH broj 05-26-3-002-179-II/13 od dana 16. 12. 2013, i Rješenje konkrencijskog savjeta BiH broj 06-26-2-006-143-II/15 od dana 23. 12. 2015.) te presuda Suda BiH broj S1 3 U 014981 14 U.

Obije naredbe iz rješenja i presude da prekinu sa zloupotrebama nisu izvršili. Kao što vidite, umjesto izvršenja narugali su se državi BiH i napravili novi prekršaj “zatvaranja tržišta” zbog kojeg su dvije trećine domaćinstava u BiH imale crne ekrane za vrijeme prenosa utakmica Eurobasketa (380 000 je imalo mogućnost gledanja, a 800 000 ih je imalo crne ekrane).

Prekršilaca je uvijek bilo i uvijek će ih biti. Mi pozivamo da se utvrdi ko su ti u institucijama BiH i institucijama entiteta koji nisu postupali sa dužnom pažnjom i koji su svojim nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem doveli do toga da su građani imali crne ekrane za vreme Evrobasketa.

Ovo je moglo biti spriječeno. Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji koju su potpisale sve Evropske države (uključujući i BiH) u članu 9a garantuje:

“Svaka država ugovornica zadržava pravo da preduzme mjere kako bi obezbijedila da radiodifuzna organizacija u okviru njene jurisdikcije ne emituje na ekskluzivnoj bazi događaje za koje ta država ugovornica smatra da su od izuzetne važnosti za društvo, na takav način da lišava znatan dio javnosti u toj državi ugovornici mogućnosti da prati takve događaje bilo u direktnom ili naknadnom prenosu na besplatnoj televiziji”.

Znači, da su organi entiteta i države BiH imali nadležnost da preduzmu mjere kako većina građana ne bi bila lišena da prati događaj – Evrobasket (događaj koji će se moći ponovo videti tek za četiri godine).

Očekujemo da se kao najveći predstavnici vlasti u BiH, te entietima Republici Srpskoj i Federaciji BiH pronađete i snakcionišete odgovorne, jer mi operateri ne možemo nositi tu odgovornost koju nam milioni gledalaca pripisuju. Da li je to bio zadatak entitetskih ministarstava za kulturu, nadležnog ministarstva u Savjetu ministara BiH? Da li je to bio zadatak Regulatorne agencije za komnunikacije koja ima širok spektar donošenja pravila iz oblasti emitovanja na teritoriji BiH? Da li je to bio zadatak Konkurencijskog savjeta BiH? Ne želimo prejudicirati, ali neko od njih mora biti odgovoran.

Dodatno upozoravamo na potpunu diskriminaciju javnih RTV servisa BiH koji su morali biti nosioci prenosa ovako važnih događaja. U Srbiji, Crnoj gori i Hrvatskoj prava za zemaljsko emitovanje nabrojanih država su otkupili javni RTV servisi tih država, dok je pravo za zemaljsko emitovanje u BiH umjesto javnih servisa kupila je strana kompanija iz Luksemburga koja uopšte nije registrovana kod nas i u skladu sa tim nema nijednog zemaljskog predajnika u BiH. Priznali to ili ne, prava i obaveze Javnog RTV servisa BiH iznijeta su iz države BiH privatnoj kompaniji “United media” u Luksemburg.

Želimo upozoriti na to da ta ista kompanija punih pet godina putem svoje poznate platforme NET TV PLUS emituje programe Javnog RTV servisa BiH za približno 200 000 domaćinstava dijaspore u Evropi i Americi bez da bi platili jednu marku nadoknade za korišćenje programa. Ako obračunamo korišćenje FTV, BHT i RTRS po uobičajenim cijenama jednako vrijednih kanala na tržištu kablovskih prava, možemo doći do zaključka da je “United media” neplaćanem kanala Javnog RTV servisa za emitovanje izvan BiH u proteklih pet godina oštetila BiH za oko 10 miliona maraka.

“United media” je jednostavno oduzela novac Javnom RTV servisu korišćenjem, a neplaćanjem njihovog programa, pa tim parama kupila prava za emitovanje Evrobasketa za BiH. Na drugoj strani, za 10 miliona KM osiromašeni Javni RTV servis prava za Evrobasket nisu ni mogli kupiti, a dodatno su bili obeshrabreni činjenicom da su bili ignorisani svi oni koji su od “United media” zatražili da kupe ta prava, kao na primjer RTRS.

Mislimo da imate dužnost i obavezu zaštititi javne RTV servise i pomoći im da naplate korišćenje svog programa od strane kompanije “United media” putem platforme NET TV PLUS za proteklih pet godina, što bi trebalo predstavljati najnormalniju radnju poštujući činjenicu da kablovski operateri u BiH sve strane programe uredno plaćamo i da nam naša Regulatorna agencija za komunikacije BiH zabranjuje da ijedan strani TV program emitujemo bez ugovora o riješenim pravima u kojem mora obavezno biti navedena cijena plaćanja kanala.

Svima je jasno da Javni RTV servis proizvodi svoj program od pretplate koju građani BiH odvajaju i plaćaju od svojih skromnih primanja. Kako je taj novac stigao u Luksemburg i kako ga vratiti, Vaša je dužnost i obaveza da to utvrdite putem organa na koje možete uticati.

Na vama je da se odlučite hoćete li ćutanjem davati podršku tome da kompanija iz poreske oaze pet godina ne izvršava pravosnažne presude Suda BiH i rešenja Konkurnencijskog savjeta BiH i umjesto izvršenja državi “ponudi” novi prekršaj (Evrobasket) ili ćete u okviru svoje nadležnosti putem organa preduzeti razumne mjere da se prekršilac sankcioniše?

Vaš zadatak je da nađete mehanizme kojima će se sprovoditi zakoni koje ste Vi donijeli.”

Izvještaj iz Koreje. Mito Travar

Preko Drine u Južnoj Koreji (1.dio) Piše : Mito Travar

TREĆI WARP SAMIT ILI KAKO SAM U SEULU TRAGAO ZA GLOBALNIM MIROM

„Mito, mir nema alternativu“, reče mi čovječuljak u drap odijelu i sa svježe ofarbanom kosom, nakon što sam se kroz špalir njegovog obezbjeđenja probio kako bih se jedini od 100 stranih i 70 domaćih novinara uslikao sa centralnom figurom i takoreći vrhovnim božanstvom ovogodišnjeg, trećeg po redu WARP samita posvećenog ostvarenju naizgled nemoguće misije - zaustavljanju ratnih konflikata širom dunjaluka.

„Da, gospodine Lee, tu rečenicu sam čuo više puta, a prema mojim iskustvima nakon nje bi obično počeli da pršte kuršumi ili neka žešća punjenja“, odgovorih mu u dvije sekunde, dok su ga kosooki sa slušalicama u ušima odvajali iz mog kurtoaznog selfie zagrljaja. Kasnije su se protokol oficiri divili i iščuđavali na koji način sam iščupao fotografiju, smatrajući to rijetkom čašću. Pomislih: sasvim obična fotografija.

Svašta je starčić plastificiranog lica, kojem niko ne bi dao 85 ljeta, proživio u svom vijeku. Legenda kaže da je Man Hee Lee bio istaknuti borac u korejskom ratu od 1950. do 1953., a onda je, po sopstvenom priznanju, dobio poruku sa neba da treba da radi na uspotavljanju globalnog mira i dovođenju svjetla. Ali ne dovođenju svjetla u smislu završnih građevinskih radova, nego svjetla kao iluminacije i s tim u vezi indoktrinacije narodnih masa nebeskim idejama koje počivaju na osudi bilo kakvog konflikta i zaustavljanja istog.

Zvuči sektaški? Pa i jeste. Matorom i dan-danas u Južnoj Koreji spočitavaju da je sektaš i lažni Mesija koji ljudima truje mozak idejama o uspostavljanju globalnog mira. Al’ priznaćete: bolje da propagira mir, nego rat.

I gle čuda, nakon što je dobio poruku sa neba da je baš on taj, prvozvani i samoproklamovani, mnogi su mu povjerovali. Meni, recimo, niko živ ne bi povjerovao, nego bi me smjestili preko Vrbasa i propisali terapiju. Ali njemu iz nekog razloga jesu, a on je to iskoristio da pod motom Heavenly Culture, World Peace, Restoration of Light okupi 200.000 članova koji redovno plaćaju članarinu, a uz to još i volontiraju, jer im je čast da se zalažu za mir u svijetu, makar i bez cvonjka nadoknade. To da neko plaća da bi volontirao mi je bilo toliko neshvatljivo da su moji domaćini više puta pokušavali da mi objasne neke stvari, al’ jok brate, ne ide volonterizam u balkansku glavu.

Naravno da se HWPL ne finansira samo članarinama, jer ne možeš od toga avionima dovesti hiljade i hiljade ljudi, smjestiti ih pet dana u najluksuznije hotele u Gangham Gu i vozikati ih SUV-iovima naokolo. Finansijska konstrukcija je tu mnogo, mnogo zajebanija i to bi možda moglo biti interesantno nekom baš nabrijanom novinaru-istraživaču. Pošto ja nisam od te fele, a priče o istraživačkom novinarstvu me poprilično zamaraju, onda sam samo prepustio da me samitska voda nosi. I uživao u beznadežnoj anonimnosti jedinog participanta iz Bosne i Hercegovine.

HWPL već treću godinu zaredom okupi brat-bratu 150.000 učesnika i mislim (a neka me neko demantuje) da se radi o najvećoj mirovnoj fijesti na svijetu, koja prevashodno okuplja lidere religijskih zajednica, a kad kažem religijskih zajednica tu mislim na ama baš sve religijske zajednice za koje ste ili nikad niste čuli. Maor kojem su i očni kapci istetovirani, Navaho poglavica sa sve peruškama na skalpu, pravoslavni episkopi, budistički iskušenici, Shivini sljedbenici, imami i hafizi od Saudije Arabije do Polinezije, afrički šamani i šamanke...Apsolutno nemoguće opisati sav kolorit i dezene mantija, toga, kandura, kasa i ostalih odežda pristiglih iz cijelog bogobojažljivog svijeta.

Osim religijskih, samit je okupio i političke lidere, uglavnom bivše predsjednike država, ministre raznih resora, naročito pravde, predstavnike UN-a, UNESCO-a i UNICEF-a i bogtepita kojih sve nevladinih mirovnih organizacija. Od zvučnijih imena sa prostora bivše Jugoslavije tu su bili nekadašnji predsjednik Hrvatske Ivo Josipović, srbijanski sudija Milenko Kreća, makedonski novinar Bojan Stojkovski...Stojkovski je imao sjajno izlaganje o prirodi sukoba u Makedoniji na relaciji Makedonci i Albanci, kao  paradigmi nacionalnih trvenja širom Balkana.

Red konferencija, red panela, red okruglih stolova. Jedan od njih u kojem sam učestvovao je bio posvećen ratu u Kongu i zloupotrebi djece u tom sukobu. Baš gadne se stvari tamo dešavaju, a milioni dječaka od 10 godina pa naviše bivaju angažovani od strane lokalnih milicija koje znaju da im je u tom uzrastu najlakše tutnuti „kalaš“ u ruke i reći: idi ubij ovog ili onog. O spaljivanju djevojčica koje neka seoska budala, iz čiste dosade, proglasi za vješticu ili o kanibalizmu zbog hroničnog nedostatka hrane da i ne govorim. Uhhh, stvarno su me prestravile, a i posramile te priče jer sam shvatio da problemi naroda u BiH ipak ne mogu parirati užasu u Kongu. Dodatno me posramilo to što sam shvatio koliko mi je francuski loš.

Na jednom od panela naši domaćini su, razumljivo, željeli da znaju na koji način mediji mogu da doprinesu da vijesti o miru budu udarne. Odao sam im tajnu koja zapravo i nije tajna.

„Nikako. Žao mi je, gospođice Liz Kim, što vam moram razbiti iluzije, ali vijesti o miru nikada neće biti udarne. Sve što ja mogu uraditi u pogledu propagiranja i popularizacije mira je da objavim dva-tri članka o vašem samitu, čisto da ne bih ispao đubre koje je došlo ovdje da džaba jede i pije, a potom ne uradi ništa. Ali čak će i ta objava biti veliki problem, jer sam trenutno nezaposleni novinar koji poslije ovog kosmopolitskog dumagijanja o miru treba da se vrati u svoje palančište i gleda šta će pojesti sutra“, bio sam brutalno iskren prema jednoj od mladih dama iz HWPL-a.

Liz Kim me prvo ozbiljno pogledala, a potom razvukla lice u veliki osmijeh, kao da je shvatila da se iza fasade moje ogorčenosti zapravo krije jedan istinski bh. peace messenger.

Krešendo je uslijedio trećeg dana, doduše ne u Seulu, nego u gradu Hwaseong, nekih sat vremena od prestonice. Prvo način na koji su učesnici dočekani, a potom i kompletan sedmočasovni spektakl natrpan paradama, vatrometima, tradicionalnim plesovima, scensko-muzičkim kinđurima, nevjerovatnim protokom učesnika ceremonije i impresivnom smjenom koreografija, ne ostavlja mi mogućnost da ijednog trenutka posumnjam u to da sam prisustvovao najbitnijem svjetskom događaju u tom momentu. Barabar ili možda stepenicu niže od otvaranja olimpijskih igara, što Koreancima takođe nije strano, ako se sjetimo 1988. I ovdje je Man Hee Lee izdominirao svojim gorljivim zalaganjem za mir u svijetu, a u stopu su ga pratili bivši predsjednik Tunisa Moncef Marzouki, bivši predsjednik Bjelorusije Stanislaw Shuskevich, ministar pravde Zambije Given Lubinda, predsjednica ženskog ogranka HWPL Nam Hee Kim, te svakako Ivo Josipović, čija doza ležernosti i uglađenosti Koreancima očigledno godi, inače ga ne bi zvali svake godine.

Naravno da se sedam sati guljenja dupeta u VIP novinarskoj loži, bez obzira na svu raskoš i pregalaštvo izvođača, nije moglo zamisliti bez sedativnih sredstava u vidu korejske brlje soju i čestih izlazaka na puš pauzu, što se nikako nije svidjelo mom protokol oficiru, koji nije shvatao šta to ima toliko zanimljivo u odavanju porocima tokom tako grandioznih prizora. E pa, sledeće godine sažmite u tri sata.

Nakon čitavog dana provedenog u spiritualnom uzdizanju i zaista iskreno impresioniran viđenim sletom, noć sam morao posvetiti profanijim stvarima, tako da se vratih u Seul i završih na stranputicama Itaewon Donga.

계속 될...

P.S.

Svih ovih dana niko od domaćina i učesnika samita, prilično relevantnih i upućenih ljudi, nije prozborio nijednu jedinu riječ o Kimovim nestašlucima. Toliko o tome koliko se u u Južnoj Koreji za ozbiljno uzimaju njegove egzibicije.